За ученике основних и средњих школа данас  је почео мини пролећни распуст. Први наставни дан после Ускршњег распуста је 16. април 2015. године.

Васкрс

Васкрс, највећи је хришћански (црквени) празник којим се прославља Исусов повратак у живот — васкрсење. По хришћанском веровању, то се десило трећег дана после његове смрти, укључујући и дан смрти: тј. прве недеље после Великог петка. То је покретни празник и празнује се после јеврејске Пасхе у прву недељу после пуног месеца, који пада на сам дан пролећне равнодневнице, или непосредно после ње. Код источних хришћана, Ускрс најраније може да падне 4. априла, а најкасније 8. маја, а код западних хришћана увек пада између 22. марта и 25. априла.

Значај

Из теолошке перспективе, Васкрс представља најважнији хришћански празник, а њиме се изражава радост због коначне победе сина Божјег над смрћу и прогонством. По тумачењу неких протестаната, не Васкрс, већ Велики петак представља највећи хришћански празник, зато што се човечанство већ Исусовом смрти, а не његовим васкрснућем ослободило грехова. Ипак, та теорија негира постојање живота после смрти, пошто Исус по Светом писму смрт побеђује тек својим васкрснућем. Многи хришћани у томе и виде смисао и значење Васкрса.

Обичаји

Велики петак

Припреме за Ускрс се разликују од обичаја до обичаја. Традиционално почињу на Велики четвртак, дан причешћа. Настављају се Великим петком. Тог дана је Исус, кога верници називају Христос, из куће првосвештеника Кајафе одведен до римског прокуратора Понтија Пилата. Он га је осудио на распеће на крсту. Исус је разапет и умро на Голготи, брду изван Јерусалима. Пред смрт рекао је: Оче, опрости им. Не знају шта раде.

Свештеници у православним црквама износе црвену плаштаницу и полажу је испред олтара. До суботе увече, верници су у прилици да плаштаницу целивају (верски мотивисано љубљење). На Велики петак се не служе литургије, а то је дан строгог поста, током кога хришћани не конзумирају маст без обзира на порекло и сви се послови у домаћинству обустављају.

Ускршња јаја

На Велики петак фарбају се ускршња јаја, највише црвеном бојом, која симболизује Исусову крв. Јаја се од недеље једу, поклањају и њима се туца (куца). У неким земљама, обичај је да се уместо фарбаних поклањају јаја и друге фигуре од чоколаде. Преузет из паганских обичаја, у западним културама јаја „доноси“ ускршњи зец.

Прво црвено јаје које се офарба назива се чуваркућа. Боје које се користе могу бити индустријске, природне (луковина, латице и листови биљака), а украси, ако их уопште има, варирају од течних боја до шљокица, украсних фолија и налепница.

Дани Ускрса

Након Великог петка следи Велика субота, други дан хришћанске жалости. Тај дан је Христос провео у Хаду, те га верници обележавају у молитви и тишини. То је уједно и последњи дан недеље страдања и смрти. Поноћном Васкршњом литургијом завршавају се дани жалости и почиње празник ускрснућа.

Тако почиње недеља, први дан Ускрса. Православци у Србији се тог дана поздрављају речима Христос васкрсе, на шта се одговара Ваистину васкрсе. То су поздрави преузети из српскословенског. Распрострањени су и они преузети из рускословенског, а то су поздрав Христос воскресе и отпозрав Ваистину воскресе. Недеља је дан којег је Исус васкрсао. Славе се и други (пасхални понедељак) и трећи дан Ускрса (пасхални уторак). Иначе, цела та седмица назива се Великом, односно Страсном недељом. Православци Ускрс прослављају Светом литургијом, а католици Светом мисом.

Порекло назива

Словенски

Васкрс и васкрсење су црквенословенски називи (српска редакција), док су Ускрс и ускрснуће народни облици. У употреби се у Србији могу чути још и Воскрес и воскресеније, као црквенословенски називи из руске редакције.

Сем назива Ускрс и Васкрс, у руском је у употреби из грчког језика преузет назив Пасха (грч. πάσχα), док се сама Пасха назива Песах. У јужнословенским и другим источнословенским језикцима постоји и назив Велигден (буг. Великден, мк. Велигден, блр. Вялікдзень, укр. Великдень, стсл. Великъ дьнь), према старом правопису неизједначено Великден, у значењу велики дан.

Словеначки и западнословенски језици користе назив Велика ноћ, односно Великоноћје (сл. Velika noč, пољ. Wielkanoc, чеш. Velikonoce, свк. Veľkonočé). Сви називи сем Пасха и Васкрс народног су порекла.