Позитивна дисциплина је најбољи начин васпитања – све док је не схватите погрешно.
Идеја “нежног родитељства” или позитивне дисциплине обично у главама оних који не разумеју шта то значи призива слике неваспитане, распуштене и деце којој никакве границе нису постављене. Они, кад чују појам позитивна дисциплина, виде дете које трчи по ресторану, виче и гура непознате људе, док мама мирно седи и пије кафу.
А заправо нису ни близу истине.
Принцип нежног родитељства заснива се на веровању да су деца суштински ДОБРА и да су тешка понашања врло често резултат емоција које не умеју да контролишу и ситуација које још нису у стању да разумеју.
Шта је заправо нежно родитељство и како у пракси изгледа?
Традиционално родитељство се фокусира на последицу и на само понашање, са циљем да се оно, када је лоше, сасече тренутно. Овај вид дисциплине ретко брине о узроцима понашања. И зато казне какве су уобичајене у породицама које се ослањају на традиционалну дисциплину ретко дају жељени резултат – корениту промену понашања детета. Kада родитељи кажњавају децу, врло ретко та казна има било какве везе са дететовим понашањем. На пример, због тога што је опсовало или ударило брата, дете буде кажњено тако што не иде на рођендан. Те две ствари нису повезане и дете не учи ништа из оваквог приступа дисциплини.
Нежно родитељство НИЈЕ родитељство без правила. Напротив, оно подразумева постојање граница, али се фокусира и на поштовање дететових осећања и жеља, уместо грдње и кажњавања онда када их показују.
Нежно родитељство такође признаје да постоје различите фазе развоја код деце.
Бити нежан родитељ значи не да ћете изаћи у сусрет свакој жељи детета, већ да разумете да је потпуно нормално да у одређеном периоду развоја не умеју да контролишу своје емоције. Рецимо, бесни испад у парку. Традиционални родитељ ће викати, казнити, можда и ударити. Нежни родитељ ће остати при ономе што је рекао, али се неће љутити на дете што изражава осећања.
Kоје су позитивне, а које негативне стране нежног родитељства?
Ако се приступ схвати онако како треба и тако примени, негативних страна уопште нема.
Могу се десити ситуације у којима ће неко нежно родитељство побркати са плишаним васпитањем, које подразумева недостатак било каквих граница и правила.
А што се тиче бенефита, има их много.
Нежно родитељство, ако разумете његову суштину и примењујете га на прави начин, може:
• помоћи деци да развију самопоуздање, самосталност и снажне вештине емоционалне регулације
• смањити вечите расправе и борбе моћи које водимо с децом
• поправити општу климу и односе у породици
• смањити ниво стреса и учесталост сукоба
Хоће ли моја деца постати размажена деришта ако ја будем нежан родитељ?
Још једном, нежно родитељство није удовољавање дечјим прохтевима.
Идеја приступа није да се просто предате и дозволите све. Уместо тога, поставите сасвим јасне границе док истовремено дајете детету право да због тих граница буде незадовољно, љуто, разочарано. То не значи да ће се границе померити.
Пример детета које не жели да се обуче да крене напоље, већ гледа цртани и одбија да прекине.
Родитељ ову ситуацију може искористити као прилику да постави границе и успостави ауторитет.Уместо да виче на дете које одбија да послуша, родитељ може рећи: “Време за цртаће је сада завршено. Знам да је тешко прекинути кад радиш нешто забавно. Могу ја искључити телевизор или то можеш урадити ти.”
Ако дете настави да одбија, родитељ ће сам угасити телевизор. Без викања и свађе јер то не доноси никакву корист. Дете ће, вероватно, реаговати бурно. У тим ситуацијама, ако не журите, можете сачекати да ураган прође. Обично не траје предуго. Посао родитеља је управо да, када су мала деца у питању, оставе довољно времена за овакве ситуације, када се спремају да негде крену.
У случајевима када друго решење не постоји, чак је и облачење детета против његове воље боље решење од викања и увреда.
Нежно родитељство је заправо један процес, приступ у ком не одустајемо од својих принципа, само их примењујемо поштујући дете и његову личност. И тако чувамо добар однос за будућност. А треба ће нам, то је сасвим сигурно.
