Засија школско двориште Јанку Веселиновићу у част,
и будућност, младост, преузе власт,
над пролећем, Сунцем и временом,
својим осмехом, надом и мелодијом.
Забрујаше жице, заиграше дирке, засијаше на флаути типке
и разлеже се мили дечји глас,
да Јанко по 128. пут буде поносан на нас.