Засија школско двориште Јанку Веселиновићу у част,

и будућност, младост, преузе власт,
над пролећем, Сунцем и временом,
својим осмехом, надом и мелодијом.

Забрујаше жице, заиграше дирке, засијаше на флаути типке

и разлеже се мили дечји глас,
да Јанко по 128. пут буде поносан на нас.