Јанко М. Веселиновић, из Салаша Црнобарског
1862-1905

Учитељ, приповедач, писац и књижевник. Учитељ у Свилеуви, Коцељеви, Глоговцу и Шапцу. Зет чувеног епископа Никанора Ружичића из Свилеуве.

Добровољац у српско-бугарском рату (1885-1886. г.).

Као члан радикалне странке био је и председник општине Коцељева. Политички затвореник.

Новинар и уредник у листовима: Радикалац, Српске новине и Дневник. Покретач часописа за забаву и књижевност: Звезда, Побратим и Огледало. Коректор у Државној штампарији у Београду. Драматург у Народном позоришту у Београду. Драматург у Народном позоришту у Београду.

Један од најзначајнијих српских писац и књижевника.

Одликован орденима: ,,Таковског крста – четвртог реда“ од стране краља Александра И Обреновића и ,,Светог Саве – трећег реда“ од стране каља Петра И Карађорђевића.

Умро је на Видовдан, 28. јуна 1905. године у Глоговцу у Мачви, где је и сахрањен. 7. јуна 1936. године откривен је споменик Јанку Веселиновићу на Калемегдану у Београду. 28. јуна исте (1936.) године откривен му је споменик и у Шапцу. Многе основне школе по Србији носе његово име.

Романи:

• Хајдук Станко
• Сељанка
• Борци
• Јунак Наших дана
• Машићи
• Сељаци.

Позоришни комади:

• Ђидо
• Потере

Поред свега наведеног Јанко М. Веселиновић је написао и штампао још и 127 приповедака.

Према статистичким и другим подацима Јанков роман Хајдук Станко био је најпопуларнији српски роман у Краљевини Југославији као и у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији, док је у Савезној Републици Југославији проглашен најпопуларнијим романом у последњих 100 година.
Књижевна дела Јанка М. Веселиновића превођена су на многе светске језике.